U tekstu ispod su objašnjene neke od najčešćih nedoumica oko pisanja složenih reči ili izraza, kada se pišu spojeno, odvojeno ili pak sa crticom.
- Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično.
Ako se neka reč u infinitivu završava na “ći”, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću…
- Naprimer ili na primer?
Piše se odvojeno – na primer.
- Ćete videti ili videćete?
Potpuno je svejedno.
- Sve jedno ili svejedno?
Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednako moguće. Odvojeno se piše u ustaljenim izrazima koji ne izražavaju podjednake mogućnosti nečega kao što su: sve jedno te isto, sve jedno za drugim i slično.
- Dobro došli ili dobrodošli?
Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: “Dobro došli, dragi gosti!”. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: “Prilozi su dobrodošli”
- Preda mnom ili predamnom?
Kao i svi izrazi koji sadrže reč “preda”, piše se odvojeno preda mnom.
- Zamalo ili za malo.
Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: “Zamalo da se onesvestim!” (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: “Za malo sam promašio metu!” (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: “Zamalo sam propustio voz!” (ali ipak sam ga uhvatio) i “Za malo sam propustio voz!” (skoro sam stigao ali mi je otišao).
- Ponekad ili po nekad?
Pravilno je ponekad.
- Kad god ili kadgod?
Oba su pravilna.
- Nadalje ili na dalje?
Pravilno je nadalje.
- Ne dam ili nedam?
Pravilno je odvojeno, ne dam.
- Naći ću ili naćiću.
Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na “ći” piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.
- Idalje ili i dalje?
Iako se kao skraćenica piše “itd”, nema nikakvog razloga da ove dve reči budu spojene – pravilno je odvojeno, i dalje.
- Dosad ili do sad?
Pravilno je i jedno i drugo. Postoje blage nijanse gde je pravilnije odvojeno ako je akcenat na reči “sad”, na primer: “Do sad sam trpeo, ali više neću!”
- Upravu ili u pravu?
Pravilno je odvojeno, u pravu.
- U redu ili uredu?
Pravilno je odvojenu, u redu.
- Ionako ili i onako?
Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: “I ovako i onako nekako ćemo uspeti.”
- Da li ili dali?
Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: “Da li vidiš onu pticu?”, ali kao glagol “dati” u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: “Dali su mi dobra sedišta.”
- Samnom ili sa mnom?
Pravilno je odvojeno, sa mnom.
- Apropo ili a propo?
Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.
- Ne mojte ili nemojte?
Pravilno je nemojte i ovo je izuzetak od pravila. U većini slučajevima ne se priše odvojeno od glagola kome prethodi.
- Kamo li ili kamoli?
Piše se spojeno, kamoli, ako se koristi kao veznik u rečenici. “Nisam hteo ni da ga vidim, a kamoli da pričam s njim!” Odvojeno se piše ako se koristi u upitnom obliku: “Kamo li je on otišao?”
- Ne moj ili nemoj?
Kao glagol pravilno je spojeno, nemoj. (izuzetak od pravila da se “ne” piše odvojeno od glagola kome prethodi), ali ako koristimo u odricanju onda se piše odvojeno: “Ovo je tvoj sat, ne moj.”
- Malo pre ili malopre?
Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. “Stigao sam malo pre radnog vremena.”
- Uostalom ili u ostalom.
Kao rečca piše se spojeno: “Uostalom to smo već znali.” Ali zato: “Dobar je u matematici ali u ostalom je prosečan.”
- Itekako ili i te kako?
Pravilno je odvojeno, i te kako.
- Vi bi ste ili vi biste?
Pravilno je “vi biste”.
- Neznajući ili ne znajući?
Iako postoji reč “neznanje” koja se piše spojeno, ipak pravilno je odvojeno, “ne znajući” kao i kod drugih reči: “ne poštujući”, “ne pevajući”, “ne plivajući”…
- Ne efikasan ili neefikasan?
Pravilno je spojeno, neefikasan. Slični slučajevi su: neplaćen, neograničen, nesputan, neradan, nezreo…
- Zauzvrat ili za uzvrat?
Zauzvrat je pravilno.
- Do viđenja ili doviđenja.
Kao pozdrav piše se spojeno, doviđenja. Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Do viđenja komete nije se znalo da se sastoji od leda.”
- Ićiću ili ići ću?
Pravilno je odvojeno, pošto se ovaj glagol u infinitivu završava na “ći”.
- Nijedna ili ni jedna?
Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: “Nijedna ptica nije crna”, ali zato “Ni jedna ni druga ptica nije crna”.
- Jel ili je l’?
Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.
- Posle podne ili poslepodne?
Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Doći ću posle podne.”, a kao imenica spojeno: “Nije ga bilo čitavo poslepodne.”
- Po malo ili pomalo?
Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: “To je pomalo smešno.” U distributivnom značenju piše se odvojeno: “Svako je dobio po malo mleka.”
- Dabogda ili da bog da?
Pravilno je spojeno, dabogda.
- Netreba ili ne treba.
Kako su ovo dve odvojene reči, tako se i pišu: “ne treba”.
- Napamet ili na pamet.
Napamet se piše kada je sinonim za “naizust”, dok se u ostalim slučajevima piše odvojeno. “On zna celu pesmu napamet.” i “Ne pada mu nijedna pesma na pamet.”
- Za sad ili zasad.
Kada hoćemo da kažemo da je nešto privremeno, pišemo spojeno: “Mirna je zasad(a).” Ali kada koristimo u značenju namene, onda pišemo odvojeno: “Ovo je za sad, a ovo ostavi za kasnije.”
- Neradi ili ne radi.
Pravilno je odvojeno, ne radi.
- Ustvari ili u stvari.
Piše se odvojeno, u stvari.
- Za ništa, nizašta ili ni za šta?
Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.
- Bezveze ili bez veze?
Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga “bez” i imenice “veza”. “Ostao sam bez veze.” U slučaju prideva “bezvezan” piše se spojeno: “Bezvezna priča”.
- Godinu i po ili godinu ipo?
Pravilno je godinu i po.
- Zasigurno ili za sigurno.
Zavisno od situacije koriste se oba. U značenju pouzdano, svakako, bez sumnje piše se spojeno, dok odvojeno pišemo kada stavljamo naglasak na sigurno.
- Veroučitelj ili vero učitelj?
Pravilno je spojeno, kao i kod reči veronauka, veroispovest, veroljublje i sličnih.
- Malte ne ili maltene?
Pravilno je maltene.
- Malo prodaja ili maloprodaja.
Pravilno je maloprodaja.
- Maločas ili malo čas?
Pravilno je maločas.
- Malo pre ili malopre?
Kao prilog koji znači maločas piše se spojeno, malopre. U ostalim slučajevima piše se odvojeno.
- Makro elementi ili makroelementi?
Pravilno je makroelementi.
- Makakvih ili ma kakvih?
Pravilno je ma kakvih.
- Laboratorija ili labaratorija?
Pravilno je laboratorija.
- Peva ćemo ili pevaćemo?
Pravilno je pevaćemo.
- Radio aktivnost ili radioaktivnost?
Pravilno je radioaktivnost.
- Radišli ili radiš li?
Pravilno je radiš li.
- Koliko toliko, kolikotoliko ili koliko-toliko?
Pravilno je koliko-toliko.
- Kogod ili ko god?
Koriste se oba. Kogod se koristi u neodređenijem značenju kao sinonim za „neko“, a u ostalim slučajevima piše se odvojeno.
- Ulevo ili u levo?
Kako su ovo različiti izrazi koriste se oba u različitim slučajevima. Prilog “ulevo” znači na levu stranu i pravilno je pisati ga spojeno. Ako ga koristimo da odredimo nešto levo srednjeg roda onda pišemo odvojeno: “Udarila me je u levo oko.”
- Uoči ili u oči?
Različiti izrazi, koriste se oba u različitim slučajevima. “Uoči” je predlog koji znači neposredno pre nečega i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Stavila sam kapi u oči.”
- Vegeterijanac ili vegetarijanac?
Pravilno je vegetarijanac.
- Ućutkivati ili ućutkavati?
Koriste se oba pošto je ućutkivati nesvršeni oblik ovog glagola dok je ućutkavati nesvršeni i učestali oblik istog. Prvi koristimo da kažemo da smo dugo vremena vršili tu radnju: “Cele večeri sam je ućutkivao.”, dok drugi koristimo da kažemo da ne samo da smo nešto dugo radili nego još uvek to radimo, štaviše preraslo nam je u običaj: “Uvek moram da je ućutkavam!”
- U susret ili ususret?
Pravilno je odvojeno.
- Bogzna ili bog zna?
Različiti izrazi, koriste se oba. Bogzna se koristi u značenju naročito, osobito, obično kada negiramo: “Ne peva bogzna kako.” Ali zato imamo: “Otišao je bog zna gde.”
- Do zla boga ili dozlaboga?
Pravilno je spojeno, dozlaboga.
- foto-sinteza ili fotosinteza?
Pravilno je fotosinteza.
- Moto-trke ili moto trke?
Pravilno je moto-trke, kao i moto-klub, moto-kros, moto-revija i slični izrazi.
- Nazdravlje ili na zdravlje.
Pravilno je nazdravlje.
- Napola ili na pola?
Različiti izrazi. Napola je prilog koji znači na dva jednaka dela: “Presekla sam tortu napola.” dok je “na pola” spoj predloga i imenice: “Setio sam se na pola puta.”
- Nasamo ili na samo?
Pravilno je nasamo ako nam treba prilog koji znači “u četiri oka”. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Svratila sam na samo pet minuta.”
- Ne važno ili nevažno?
Pravilno je nevažno.
- Neznam ili ne znam?
Pravilno je ne znam.
- Zajedno ili za jedno?
Različiti izrazi su u pitanju. Zajedno znači u društvu sa nekim i piše se spojeno. “Za jedno” je spoj predloga i priloga koji koristimo za neodređeni vremenski period: “Vraćam se za jedno pet minuta.” ili u drugim slučajevima: “Za jedno dete je dovoljna ova količina.”
- Zadugo ili za dugo?
Različiti izrazi. Zadugo je prilog koji znači poduže i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Ova stolica nije udobna za dugo sedenje.”
- Use ili u se?
Pravilno je u se.
- Umnogome ili u mnogome?
Pravilno je umnogome.
- Ubuduće ili u buduće?
Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. “Ubuduće karte će koštati dvostruko više.” Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: “Uzdam se u buduće uspehe.”
- Trominutni, tro-minutni ili tro minutni?
Pravilno je trominutni.
- A priori ili apriori?
Oba su pravilna.
- A posteriori ili aposteriori?
Oba su pravilna.
- Alkotest, alko test ili alko-test?
Pravilno je alko-test.
- Bilo kakav ili bilokakav?
Pravilno je odvojeno, bilo kakav. Izrazi sa “bilo” se uvek pišu odvojeni: bilo ko, bilo gde, bilo kada…
- Budzašto ili bud zašto?
Pravilno je spojeno, budzašto.
- Daje ili da je?
Ovo su različiti izrazi. “Daje” je treće lice jednine prezenta reči “dati”, dok je “da je” spoj rečce “da” i trećeg lica jednine prezenta reči “jeste”. Primer: “Želim da je ponesem.” i “Sestra mi daje knjigu.”
- Lap top ili laptop?
Pravilno je laptop.
- Radio stanica ili radio-stanica?
Pravilno je radio-stanica.
- Za badava ili zabadava.
Pravilno je spojeno, zabadava, ako nam treba sinonim za “uzalud”. “Nisam zabadava toliko radio.” Međutim postoji i reč “badava” koja znači jeftino, i u tom slučaju “za” se piše odvojeno: “Kupio sam knjigu za badava.” (Da smo napisali “Kupio sam knjigu zabadava” to bi značilo kupio sam je uzalud).
- Visokospecijalizovan ili visoko specijalizovan?
Obično se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo “visoko”. (Na primer “Visoko specijalizovana ustanova).
- Velikomučenik ili veliko mučenik?
Pravilno je spojeno, velikomučenik.
- Uzbrdo ili uz brdo?
Spojeno ako nam treba prilog koji znači “naviše, nagore”, odvojeno u ostalim slučajevima. “Ulica ide uzbrdo” i “Uspeo sam se uz brdo.”
- Uskoro ili u skoro?
Ako nam treba prilog koji znači “ubrzo”, onda pišemo spojeno. U doslovnom značenju pišemo odvojeno. Primeri: “Uskoro odlazim” i “Usvojeno je u skoro svim školama”.
- Transkontinentalna ili trans kontinentalna?
Pravilno je spojeno, transkontinentalna.
- Rent-a-kar ili rentakar?
Pravilno je rentakar.
- Od nikoga ili ni od koga?
Pravilno je ni od koga.
- O ničemu ili ni o čemu?
Pravilno je ni o čemu.
- Ni na šta ili na ništa?
Pravilno je ni na šta.
- Nemoram ili ne moram?
Pravilno je ne moram.
- Nedam ili ne dam?
Pravilno je ne dam.
- Nemoj ili ne moj?
Ako je u pitanju odrični glagol, pravilno je nemoj. Ako poričemo da je nešto naše, pišemo “ne moj”. “Čiji je ovaj sat? Ne moj! Ma nemoj da pričaš!”
- Ne nagađam ili nenagađam?
Pravilno je ne nagađam.
- Namrtvo ili na mrtvo?
Kao jedinstven prilog piše se spojeno, namrtvo. (“Prebijen je namrtvo”) U ostalim slučajevima odvojeno: “Stao je na mrtvo cveće”
- Nadomak ili na domak?
Kao prilog piše se spojeno, nadomak.
- Na izgled ili naizgled?
Kao prilog piše se spojeno, naizgled. Kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno, na izgled.
- Multimedijalna ili multi-medijalna?
Pravilno je multimedijalna. Uopšteno prefiks “multi” piše se spojeno sa rečima kojima prethodi.
- Zapadnoevropski ili zapadno evropski?
Pravilno je zapadnoevropski.
- Za ničiju ljubav ili ni za čiju ljubav?
Pravilno je ni za čiju ljubav.
- Upravo ili u pravo?
Prilog u značenju “baš sada” piše se spojeno, u pravo. U ostalim slučajevima je odvojeno. (Pogodio je u pravo mesto)
- Unekoliko ili u nekoliko?
Prilog koji znači “pomalo, donekle” piše se spojeno, unekoliko. U ostalim slučajevima ide odvojeno: “Svratio sam u nekoliko prodavnica.”
- Umesto ili u mesto?
Kao predlog koji označava zamenu nečega nekim drugim piše se spojeno, a u ostalim slučajevima odvojeno. “Umesto u mesto ciljao je u mačku”
- Tu sam ili tusam?
Pravilno je tu sam.
- Stoga ili s toga?
Pravilno je stoga.
- S čim ili sčim?
Pravilno je odvojeno, s čim (ili sa čim).
- Aeroklub ili aero-klub?
Pravilno je aero-klub.
- Agrobiologija ili agro-biologija?
Pravilno je agrobiologija.
- Akonto ili a konto?
Pravilno je akonto.
- Akobogda ili ako bog da?
Kao prilog koji znači kuda, kamo, piše se spojeno, a kao izraz nadanja piše se odvojeno.
- Cakum pakum ili cakum-pakum?
Pravilno je cakum-pakum.
- Celobrojan ili celo brojan?
Pravilno je celobrojan.
- Cap carap ili cap-carap?
Pravilno je cap-carap.
- Cikloturizam ili ciklo turizam?
Pravilno je cikloturizam.
- Citostatik ili cito statik?
Pravilno je citostatik.
- Budi bog s nama ili budiboksnama.
Kao prilog koji označava nešto veoma čudno piše se spojeno, u svim ostalim slučajevima odvojeno. “Ona radi nešto sve budiboksnama”
- Brzopotezna ili brzo potezna?
Pravilno je brzopotezna.
- Bubamara ili buba mara?
Pravilno je bubamara.
- Brodolom ili brodo lom?
Pravilno je brodolom.
- Čarter-let ili čarter let?
Pravilno je čarter-let.
- Čekajući ili čekaju ći?
Pravilno je čekajući. “Ći” je sastavni deo glagolskog priloga sadašnjeg i uvek se piše spojeno.
- Zlosrećan ili zlo-srećan?
Pravilno je zlosrećan.
- Zauzvrat ili za uzvrat?
Pravilno je zauzvrat.
- Zauvek ili za uvek?
Kao prilog koji znači “večito” pravilno je zauvek.
- Zašto ili za što?
Kao upitni prilog, piše se spojeno zašto. U ostalim slučajevima odvojeno: “Nemam se za što uhvatiti.”
- Zasad ili za sad?
Kao prilog koji znači “privremeno” piše se spojeno, zasad(a). “Zasad je miran.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Evo ovo ti je za sad, a ovo za kasnije.”
- Vuk Stefanović Karadžić ili Vuk Stefanović-Karadžić?
Pravilno je Vuk Stefanović Karadžić. U slučaju dva prezimena koja su oba promenljiva piše se bez crtice. Međutim ako je PRVO prezime nepromenjivo, onda se koristi crtica. (Mihailo Polit-Desančić).
- Vojnoobaveštajni ili vojno obaveštajni?
Pravilno je vojnoobaveštajni.
- Višečasovni ili više časovni?
Pravilno je višečasovni.
- Videćemo ili vide ćemo?
Pravilno je videćemo.
- Videoklip ili video-klip?
Pravilno je video-klip.
- Zapravo ili za pravo?
Kao rečca koja znači “u stvari, upravo, naime, baš” piše se zapravo. U ostalim slučajevima odvojeno: “Zapravo, dao mi je za pravo.”
- Zaredom ili za redom?
Kao prilog koji znači jedan za drugim piše se zaredo. U ostalim slučajevima odvojeno. “Triput zaredom sam se sapleo na ovaj stepenik”, ali zato “Rešavam jednačinu red za redom”.
- Zanavek ili za navek?
Pravilno je zanavek.
- Zaime boga ili za ime boga?
Pravilno je za ime boga.
- Za ništa ili ni za šta ili nizašta?
Pravilno je ni za šta.
- Začas ili za čas?
Kao prilog piše se spojeno: “Doći ću začas.” U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Doći ću za čas.” (znači doći ću na vreme za čas.)
- Začudo ili za čudo?
Kao prilog piše se spojeno: “Začudo uspeo sam da nađem mesto u autobusu.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Platio sam za čudo.”
- Alterego ili alter ego?
Pravilno je alter ego.
- Aminokiseline ili amino-kiseline?
Pravilno je amino-kiseline.
- Banja Luka ili Banjaluka?
Koriste se oba.
- Bar kod ili bar-kod?
Pravilno je bar-kod.
- Belo svetski ili belosvetski?
Pravilno je belosvetski.
- Beliji ili belji?
Pravilno je belji.
- Antropogeografija ili antropo geografija?
Pravilno je antropogeografija.
- Apolitičan ili a političan?
Pravilno je apolitičan.
- Arapsko-turski ili arapskoturski?
Koriste se oba.
- Arhiepiskop ili arhi episkop?
Pravilno je arhiepiskop.
- Astrofizika ili astro fizika?
Pravilno je astrofizika.
- Austro-ugarska ili Austrougarska?
Oba su prihvatljiva.
- Auto-put ili autoput?
Pravilno je auto-put.
- Autogol ili auto gol?
Pravilno je autogol.
- Antitalenat ili anti-talenat?
Pravilno je antitalenat.
- Audio-vizuelan ili audiovizuelan?
Pravilno je audio-vizuelan.
- Avio modelar ili avio-modelar?
Pravilno je avio-modelar.
- Beo zoovrt ili Beo zoo-vrt?
Pravilno je Beo zoo-vrt, a takođe je prihvatljivo Beogradski zoološki vrt, Vrt dobre nade ili Zoološki vrt grada Beograda.
- Bezvremeno ili bez vremeno?
Pravilno je bezvremeno.
- Bez uslovno ili bezuslovno?
Pravilno je sastavljeno, bezuslovno.
- Bespredmetan, bez predmetan ili bezpredmetan?
Pravilno je spojeno i sa jednačenjem po zvučnosti, bespredmetan.
- Bez veze ili bezveze.
Kao pridev „bezvezan/bezvezna/bezvezno“ piše se spojeno a kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno. „Baš je bezvezno što sam ostao bez veze.“
- Bi ću ili biću?
Pravilno je biću.
- Bio ritam ili bioritam?
Pravilno je bioritam.
- Bledo plava ili bledoplava?
Pravilno je spojeno, bledoplava.
- Boga ti ili bogati?
Kao uzvik piše se odvojeno – boga ti, boga mu, boga joj. Kao izraz pojačavanja u prvom licu jednine (bogami) piše se spojeno. Kao pridev u množini koji znači imućni, piše se spojeno. Primeri: „Ajde, boga ti, dodaj mi tu čašu“, „Bogami, postaje sve hladnije“, „Oni su jako bogati“.
- Blok-nastava ili blok nastava?
Pravilno je blok-nastava.
- Crno-žut ili crnožut?
Pravilno je crno-žut. Spoj dveju različitih boja piše se sa crticom (Crveno-plava, belo-siva, zeleno-crna…), ali nazivi za nijanse boja pišu se spojeno (bledosiva, tamnocrvena, plavoljubičasta, jarkožuta…)
- Dalekosežan ili daleko sežan.
Pravilno je dalekosežan.
- De fakto ili defakto?
Pravilno je defakto.
- Austro-Ugarska ili Austrougarska?
Odgovor: Austrougarska
- Hidroavion ili hidro avion?
Pravilno je hidroavion.
- Hipo koristik ili hipokoristik?
Pravilno je hipokoristik.
- Hiper produkcija ili hiperprodukcija?
Pravilno je hiperprodukcija.
- Ijedan ili i jedan?
Koriste se oba. Ijedan u značenju ikoji ili ikakav, a i jedan u pojačanom značenju (I jedan i drugi).
- Ionako ili i onako?
Kao prilog piše se spojeno, ionako (Ionako sam izgubio ključeve), a u ostalim slučajevima odvojeno (Dobro je i ovako i onako).
- I sl. ili isl.
Pravilno je i sl.
- Iako ili i ako?
Kao dopusni veznik piše se spojeno – iako. (Nisam ga našao iako sam svuda tražio) U ostalim slučajevima odvojeno. (Naći ću ga i ako moram da prevrnem čitavu kuću)
- Ići ćemo ili ićićemo?
Pravilno je ići ćemo.
- I dalje ili idalje?
Pravilno je i dalje.
- I kakav ili ikakav?
Pravilno je ikakav.
- I malo ili imalo?
Kao prilog piše se spojeno (Imate li imalo šećera?), a u ostalim slučajevima odvojeno.
- I-mejl ili imejl?
Pravilno je imejl.
- Inopartner ili ino partner?
Pravilno je inopartner.
- Đene đene ili đene-đene?
Pravilno je đene-đene.
- Fer plej ili fer-plej?
Pravilno je fer-plej.
- Gđa ili g-đa?
Pravilno je gđa.
- Gdekoji ili gde koji?
Pravilno je gdekoji.
- Gde si ili gdesi?
Pravilno je gde si.
- General-major ili generalmajor?
Pravilno je general-major, kao i general-potpukovnik, general-pukovnik i slično.
- Geo-strateški ili geostrateški?
Pravilno je geostrateški.
- Godinu ipo ili godinu i po?
Pravilno je godinu i po.
- Gluvo-nemi ili gluvonemi?
Pravilno je gluvonemi.
- Istočnoevropski ili istočno-evropski?
Pravilno je istočnoevropski.
- Isto vremeno ili istovremeno?
Pravilno je spojeno, istovremeno.
- I suviše ili isuviše?
Kao prilog koji znači „previše“ piše se spojeno, isuviše. Kada se posebno naglašava piše se odvojeno.
- Izbaciću ili ja ću izbaciti.
Koriste se oba.
- Jasam ili ja sam?
Pravilno je ja sam.
- Javimi ili javi mi?
Pravilno je javi mi.
- Je l’ ili jel?
Kao upitna rečca nastala od je li, piše se je l’. Kao deo uzvika (Recimo „ma jel tako!“) piše se jel.
- Jedno cifren ili jednocifren?
Pravilno je jednocifren.
- Kad god ili kadgod?
Koriste se oba.
- Kalijum-bromid ili kalijum bromid?
Nazivi hemijskih jedinjenja pišu se sa crticom, kalijum-bromid.
- Kara kondžula ili karakondžula.
Pravilno je karakondžula.
- Katkad ili kad-kad.
Koriste se oba.
