Predstava „Lavina“ na ovogodišnjem ITF SKUPI Festivalu u Skoplju
Prvo prigradsko pozorište Puls teatar Lazarevac, učestvovalo je na ovogodišnjem izdanju Međunarodnog pozorišnog SKUPI Festivala koji se održavao od 9. do 14. septembra u Skoplju, sa pozorišnom predstavom „Lavina“, po tekstu Tundžera Džudženolua u režiji Stevana Bodrože i koprodukciji sa Regionalnim pozorištem Novi Pazar.
Drama „Lavina“, koja se igra širom Evrope, postavlja niz ključnih pitanja. Ima li izlaza iz kandži tradicionalizma, rigidnih pravila koje nismo birali, ali koja tiho i neprikosnoveno određuju naš život, formiraju ga, usmeravaju tamo gde naša slobodna volja neumitno gubi svaku moć? Da li pojedinačna pobuna ima ikakvog smisla pred neosetljivošću zajednice, zabrinute za sopstveni opstanak? Da li je čovek uopšte svesno, misleće biće ako se odrekne svoje pobune, ako svoju slobodnu volju prinese na žrtvu bezbednosti koju mu određena društvena pravila omogućavaju?
I na posletku, da li su ti strahovi, duboko ukorenjeni u čoveka, odnegovani od strane zajednice, realni ili su samo oblik kontrole….pokušaj da se „zabludele ovčice“ zadrže u stadu kako ne bi svojim „lutanjima“ potvrdile krhkost tobože neprikosnovenih pravila društva?
Džudženoluova dramska metafora poetična je, delikatna i izvanredno vešto izbegava sva opšta mesta, sve zamke koje, u dramskoj književnosti, ovakva tema može da postavi pred umetnika.
„Lavina“ nam omogućava da problem jednoumlja, vladavine rigidnih zakona, i u konačnici totalitarističke misli sagledamo na vrlo kompleksan i emotivan način, ali pre svega kroz intimu jedne porodice, time vešto izbegavajući površnost „konačnih“ odgovora.
Rad na ovako značajnom delu jedne nama u suštini bliske kulture kakva je turska, a o kojoj danas ipak tako malo znamo, omogućava da teatar obavlja jednu od svojih najlepših dužnosti – gradi mostove među ljudima i, što je još bitnije, ukazuje na to koliko su ljudi, uprkos jezičkim i kulturološkim barijerama, duboko slični, ophrvani istim brigama, nadahnuti istim nadama i zagledani u iste nedoumice- reči su Stevana Bodrože.