Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Lazarevu subotu i Vrbicu

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Lazarevu subotu i Vrbicu. Praznik Lazareva subota uspomena je na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje. Praznik ima značenje pobede života nad smrću i ustanovljen je u Jerusalimu krajem četvrtog veka. U pravoslavne hramove unose se mlade grančice vrbe, koje se osveštaju i dele narodu. Potom, kreću svečane povorke, uglavnom mališana, oko crkve. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.

Vrbica, prema kanonu Crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje. Za pravoslavne vernike ona predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“. Na taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, i donose, svečano obučenu, crkvi. Kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

Vrbove grane se unose u pravoslavne hramove gde ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se blagosiljaju a zatim dele narodu. Vrbove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim. Na ovaj praznik se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.