Vernici danas obeležavaju Badnji dan

Danas pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Badnji dan. Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću. Ovaj dan je ispunjen različitim običajima i tradicijama koje doprinose toplini i radosti praznične atmosfere.

Badnji dan je najbogatiji hrišćanski praznik što se tiče naših narodnih verovanja i običaja. Ime je dobio po badnjaku koji taj dan unosimo u naše domove. Ustaljen je običaj da se na ovaj dan porodica okupi za posnom trpezom. Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.

U ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, pre izlaska sunca. Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.

Veče pred Božić je i vreme kada porodica okupljena oko Badnjaka odlazi na ponoćnu liturgiju u crkvu. Liturgija se završava čestitkom „Hristos se rodi!“ na koju vernici odgovaraju sa „Vaistinu se rodi!“, označavajući početak Božićnog dana.

Badnji dan je vreme ljubavi, radosti i zajedništva. Kroz ove tradicije, porodice čuvaju svoje korene i neguju duh Božića, prenoseći ga s generacije na generaciju. Ovaj dan podseća nas na važnost porodice, ljubavi i darivanja, čineći ga jednim od najlepših trenutaka tokom praznične sezone.