Brajkovčani aktivirali „veselu mašinu“

Tradicija pečenja rakije održala se do današnjih dana na našim prostorima. Rakija kao najpoznatiji srpski brend i danas se peče i proizvodi u srpskim porodicama. Nema puno kazandžija koji i dalje neguju tu tradiciju i ritual druženja pored kazana, ali u našim selima i dalje se oko kazana u poznu jesen okupe oni najbolji u tom poslu da pomognu domaćinu. U selu Brajkovac, domaćin Branko Dobrosavljević peče šljivovicu poslednjih godina. Kaže da je godina bila rodna a šljiva slatka, pa će nakon završenog posla u svojim buradima imati oko 500 litara vrhunske rakije.

Pečenje rakije

Rakija se u u srpskim domaćinstvima peče obično u poznu jesen i tokom zime. Za one koji nisu imali priliku da vide kako taj proces izgleda, verujemo da predstavlja svojevrsni događaj. Ali pre nego što se pristupi samom procesu pečenja, neophodno je da se šljiva ubere ili sakupi, da bude zrela dovoljno i da odleži. Ove godine domaćin Branko nabrao je oko 30 tona šljive. Deo je završio u prepečenici, dok je ostatak prodao.

Branko Dobrosavljević
Branko Dobrosavljević

Ljuta mašina, vesela mašina, fabrika ludosti… to su samo neki od naziva u našem jeziku koji označavaju kazan. Predmet bez koga ne bi bilo ni ljute, meke, prepečenice, mučenice, zovite je kojim god imenom, ali svi znamo da je reč o rakiji. Sam proces nije lak i nekada traje po nekoliko dana.

Prepečenica je bila neizostavni deo života, uz nju se proslavljalo i žalilo, pila se za nazdravljanje i za pokoj duši. Svako domaćinstvo je uglavanom spremalo svoju ili nabavljalo od nekog dobro poznatog domaćina.

Prepečenica

Pečenje rakije je za srpska domaćinstva uvek bio poseban ritual, u kome su se okupljali porodica i prijatelji. Zanat pečenja rakije obično se prenosio sa kolena na koleno a i dan danas domaćinu se uvek nađu pomagači koji idu uz kazan.

Iako postoje metode za gradiranje rakije, oni koji je peku kažu da je neophodno i probati. Ako ne peče jezik, znači da nije ni dobra, kažu iskusne kazandžije.

Zasad šljiva

Pored šljivovice, peče se i rakija od kruške, drenjine, kajsije i drugog voća. Za pečenje ovih rakija, kažu da treba dosta iskustva i znanja i da se tokom procesa pečenja nije moguće napiti.

Pečenje rakije

Uz prepečenicu su odvajkada uživali svi, i bogati i siromašni, pila se kako u selu tako i u gradu, dočekivali su se i ispraćali gosti… I dalje se veruje da rakija, posebno prepečenica, produžuje životni vek, a svakako popravlja raspoloženje.

image_pdfKreiraj PDF dokument

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

error: SADRŽAJ JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA