Danas je Vrbica: Praznik dečje radosti!
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Lazarevu subotu i Vrbicu. Praznik Lazareva subota uspomena je na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje. Praznik ima značenje pobede života nad smrću i ustanovljen je u Jerusalimu krajem četvrtog veka. U pravoslavne hramove unose se mlade grančice vrbe, koje se osveštaju i dele narodu. Potom, kreću svečane povorke, uglavnom mališana, oko crkve. Lazarevčani su iskoristili lepo vrerme i od ranih jutarnjih sati išli u crkvu, pa je hram Svetog Velikomučenika Dimitrija tokom celog dana bio posećen pre svega mališanima koji su nosili vence i zvončiće.
Kao i ranijih godina građani su mališanima kupovali venčiće i zvončiće po ceni od 50 dinara. Prodavci kažu da su zadovoljni kako ide prodaja a na ruku im je išlo to što je pravi prolećni dan koji su sugrađani iskoristili za posetu hramu.
Vrbica, prema kanonu Crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje. Za pravoslavne vernike ona predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.
Vrbove grane se unose u pravoslavne hramove gde ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se blagosiljaju a zatim dele narodu. Vrbove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
