Vatrogasac Filip Đuketić- Heroj Lazarevca
Sreda, 19. februar, dan koji je počeo uobičajeno, mirno, bez naznaka da će nešto izmeniti tok svakodnevnog života. Međutim, sve se promenilo kada je stigao poziv Vatrogasnoj stanici Lazarevac da je u mestu Petka došlo je do obrušavanja zemlje tokom radova na izgradnji kanalizacije. Vatrogasac Filip Đuketić i njegove kolege spremaju se i kreću ka mestu događaja. Put do Petke bio je ubrzan, bez gubljenja vremena, jer su znali da je svaka sekunda važna. Nisu znali šta ih tačno očekuje, ali su znali da je njihova uloga da donesu pomoć tamo gde je najpotrebnija, i da, uprkos neizvesnosti, neće stati dok ne reše situaciju.
„Kada smo došli na teren, komandant je podelio zadatke, a prvi je svakako bi da se obezbedi mesto kako ne bi došlo do novog odrona zemlje. Kada sam došao, pogledao sam u rupu i u njoj video kako dvojica pomažu trećem muškarcu koji je zatrpan. Nisu imali opremu kod sebe, već su onako goloruku pokušavali da ljudski pomognu svom kolegi i drugu. Instiktivno sam odlučio da siđem u rupu. Rekao sam dvojici radnika da izađu iz rupe, a da ću ja pomoći njihovom kolegi“-započeo je priču Filip.
Najveća opasnost u tom trenutku bila je da se obrušavanje zemlje nastavi, a nažalost, upravo se to i dogodilo. U trenutku kada su radnici izlazili iz rupe, tlo je ponovo zadrhtalo, a zemlja je sručena, zatrpavši sve pred sobom. Tridesetsestogodisnji Filip Đuketić, hrabri vatrogasac, našao se pod lavinom zemlje, dok je istovremeno nastojao da spasi život povređenog radnika. Za 25 minuta, koliko je trajalo mučenje pod težinom zemlje, Filip je, na svojoj koži, nosio teret sudbine. Držao je velik broj kubnih metara zemlje na svojim leđima, strpljivo i nepokolebljivo, kako bi omogućio povređenom radniku da diše. Svaka sekunda bila je ključna, svaka odluka imala je težinu života ili smrti.
U tom trenutku, snaga volje i hrabrosti postale su jedine stvari koje su ga držale na nogama. Osećao je težinu zemlje, ali je znao da, dok god izdrži, ima šanse da spasi još jedan život. Filipu i radniku Milanu ponestajalo je kiseonika. Bio je iscrpljen, telo mu je bilo slomljeno, ali nije mogao da odustane. Izgovorio je molitvu ‘Oče naš’ a zatim izgubio svest.
„Uzeo sam telefon da okrenem svoju suprugu, pokušao sam da je pozovem 8 puta, naravno, dole nije bilo dometa, da se oprostim sa njom. Nakon toga sam izgovorio molitvu ‘Oče naš’ i kako sam rekao ‘Amin’ na kraju, tako sam izgubio svest. Sledeće čega se sećam je da me je neko povukao od kolega za leđa. Ja sam udahnuo puna pluća vazduha i video sam kolegu Dragana prvog ispred i poljubio sam mu ruku“, dodaje Đuketić.
Filipa su hitno transportovali na VMA, dok su njegovi kolege nastavili s nesmanjenom odlučnošću. Nisu se oslonili na mehanizaciju – umesto toga, golim rukama i pomoću improvizovanih alata kopali su zemlju, sloj po sloj, kako bi izvukli zarobljenog radnika. Milan, povređeni radnik, ostao je zarobljen još sedam sati. Svaka sekunda bila je dragocena, a napori spasilaca sve intenzivniji. Filip nam je objasnio zašto je toliko dugo trajalo izvlačenje poslednjeg zarobljenog radnika.
„Što se tiče spasavanja povređenog radnika on je ostao u rupi još sedam sati, jer nisu smeli odmah da ga izvuku. Predugo su mu noge, telo, bili pod zemljom i krv mu je bila zgrušena i u takvim situacijama povređeno lice ne sme odmah da se izvuče kako ne daj Bože ne bi došlo do amputacije nekog dela tela ili smrtnog ishoda. Iz tog razloga, kako nam je pojasnio, nije došlo do „bržeg“ izvlačenja povređenog“
Pitali smo Filipa: da je opet 19. februar, i da ponovo dobije isti poziv, da li bi sve učinio isto?
Filip nije mogao da sakrije zahvalnost prema svojim kolegama koji su mu doslovno spasili život. Rekao je da su oni pravi heroji, jer da nije bilo njihove hrabrosti, odlučnosti i spremnosti da rizikuju sve kako bi ga izvukli, ishod bi sigurno bio drugačiji. Posebno se zahvalio Draganu Markoviću, Ivanu Mitroviću, Srđanu Dimitrijeviću, Dragiši Lazareviću i Bojanu Martinoviću.
Vatrogasac Filip Đukić, naš sugrađanin iz Lazarevca, otac troje dece, u ovom hrabrom pozivu nalazi se od 2018. godine. Tog 19. februara, u trenutku kada je život visio o koncu, Filip je pokazao izuzetnu hrabrost i posvećenost, spreman da rizikuje svoj život kako bi pomogao onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Iako je u tom trenutku delovao kao istinski heroj, Filip je, kao i uvek, ostao skroman, ističući da nijednu zaslugu ne uzima za sebe. On je, kako kaže, samo deo tima, a za njega su pravi heroji svi oni – njegove kolege.
