Nepovoljna godina za pčelare
Prema prvim procenama zbog loših vremenskih uslova bagremovog meda biće 65 do 70 odsto manje nego inače. Ovo bi moglo da ugrozi izvoz jer je ova vrsta meda tradicionalno najtraženija na stranim tržištima. Pčelari će pokušati da prinos ove godine poboljšaju selidbom na suncokret ili lipu, a savet Gorana Čakardića člana izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije je da se pčelari aktivnije uključe u proizvodnju propolisa i matičnog mleča.
Zbog vremenskih uslova, hladnih talasa koji su prekidali cvetanje i prolećnih mrazeva koji su uništili bagrem u dolinama i pored reka pčelari najavljuju da će ova godina biti ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši, što će nesumnjivo značiti i manje bagremovog meda na tržištu. S obzirom da je ovo najvažnija pčelinja paša, pčelari ovu godinu već ocenjuju kao jednu od najtežih.
Pokušavajući da selidbom spasu što se spasiti može, odnosno sačuvaju i ojačaju društva za predstojeću zimu, pčelari će svoja duštva preseliti u Vojvodinu na suncokret ili lipu.
I pre dve godine, zbog hladnog vremena, prinosi su bili izuzetno loši. To ne samo da je dovelo do nestašice već i povećalo troškove proizvođačima, koji su morali da kupuju šećer da bi prehranili pčele. Zbog toga su subvencije izuzetno značajne.
Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.744 tone meda u vrednosti od oko 12,4 miliona dolara. Najviše u Italiju, Norvešku, Nemačku, Crnu Goru… Uvoz je bio simboličan, jer je iz drugih država nabavljeno 43 tone.
