Orden Svetog vladike Nikolaja za Radovana Belog Markovića
Na nedavno održanoj Svetosavskoj akademiji u Lajkovcu episkop valjevski Milutin odlikovao je poznatog književnika Radovana Belog Markovića Ordenom Svetog vladike Nikolaja.
Marković je bio i besednik na tradicionalnoj Svetosavskoj akademiji u organizaciji Gradske biblioteke Lajkovac, koja je održana u prepunoj svečanoj sali Gradske kuće. U ime Njegovog preosveštenstva vladike Milutina priznanje je uručio arhijerejski zamenik protonamesnik Filip Jakovljević.
Proza je najbolje sredstvo za uticaj na um, srce i savest čoveka. To Bog daje da bi pomogao ljudima da im život bude lakši i lepši. Zato što nam život upravo takvim čini, Eparhija valjevska na čelu sa Preosvećenim vladikom Milutinom dodeljuje najviše priznanje – Orden Svetog vladike Nikolaja književniku Radovanu Belom Markoviću – rekao je protonamesnik Filip Jakovljević uručujući odlikovanje.
Zahvalivši se Eparhiji valjevskoj i episkopu Milutinu, Radovan Beli Marković, u prepoznatljivom i osobenom maniru „prislužio je voštanicu prvom srpskom piscu, koji je, kao nijedan pre ni posle njegovog zemaljskog veka, poneo svetiteljsko ime i ostao duhovni stožer svoje Crkve i svog naroda.“
Kao izuzetna i kod Srba jedinstvena ličnost, Sveti Sava više od osam vekova poučava, teši i opominje, s tim što se u svetovnom i crkvenom životu vazda, a pogotovo danas, umnožavaju pitanja na koja srpski narod od Svetog Save očekuje odgovore, pošto svako oseća da je viševekovni put kojim idemo upravo on označio. Najposle, posmatrajući našu prošlost, vidi se jasno kako se o srpskoj samostalnosti Svetog Save zamisao obdražava kroz sve mene i događaje kao glavno, osnovno opredeljenje u našoj sudbini – dodao je Marković.
U skladu sa svojim životnim i profesionalnim opredeljenjem, Beli Marković je u svojoj besedi ponajviše pažnje posvetio književnom stvaralaštvu Svetoga Save, sve vreme kroz priču, koja je sadržala i istorijske odrednice, prožimajući i njegov duhovni razvoj i monaški život.
Podsetio je na Hilandarsku povelju, Savin Nokamonan, Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik, Životopis Nemanjin. Neki od njih nemaju prvenstveno literarnu prirodu, već liturgijsku, pravnu, normativnu i dokumentarnu, ali nisu lišeni književnih osobina, naglasio je Beli. U poenti izlaganja lajkovački i srpski književnik resko se osvrnuo na sadašnjost, pitajući se koliko je svetosavskog ostalo u nama i kakva je sudbina Srbije.
A Sveti Sava, gde je Sveti Sava, danas i ovde, među nama kakvi god da jesmo, i da li smo i nadalje narod svetosavski ili se Svetosavlja samo obredno opominjemo, kroz hramovna prisluženja, školske slave i ovakve skupove? S mirjanskih govornica i crkvenih amvona takvo pitanje delatno se mora postavljati, a ne samo retorički, uz očekivano, takođe retoričko ukazivanje na osezanje svetosavskog duha među nama… Kako je bilo da je bilo, danas je drukčije: školska ikona vraćena na svoje mesto, i niko ne brani da bude vraćena i tamo gde još nije, ali se moramo zapitati: koliko je Duha svetosavskog među mladima, među onima na kojima svet ovaj ostaje? – dodao je Marković.
Podsetio je Beli da kako u delima srednjovekovne i narodne književnosti ( službi, kanona i Teodosijevog Žitija Svetog Save, narodnih pesama i priča), lik Svetog Save izgreva i u umetničkom knjižestvu novijeg doba – u pesmama Vojislava J. Ilića, vladike Nikolaja Velimirovića, Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Ljubomira Simovića, Matije Bećkovića i Milosava Tešića.
Share the post "Orden Svetog vladike Nikolaja za Radovana Belog Markovića"
