Premijera Lavine u Lazarevcu

Glumci lazarevačkog Puls teatra i novopazarskog Regionalnog pozorišta  premijerno su izveli predstavu Lavina u Lazarevcu.

Premijera Lavine

U režiji Stevana Bodrože, po tekstu jednog od najprevođenijih turskih dramskih pisaca Tunđera Džudženolua, predstava je već osvojila pozorišnu publiku ali i kritiku tokom premijere u Novom Pazaru 18. januara. Na dirljiv način kroz veoma dubok i alegorijski dramski tekst predstava nam govori o borbi sa strahovima, da li i u kojoj meri upravljaju našim životima ali i uništavaju naš um.

Rađena po tekstu poznatog turskog pisca Tundžera Džudženolua u režiji Stevana Bodrože i u koprodukciji novopazarskog i lazarevačkog pozorišta, ova predstava je bila predodređena na uspeh. Zadovoljstvo publike i kritike samo je dokaz više da je uspešna saradnja ‘’Puls teatra’’ sa Regionalnim pozorištem Novi Pazar, ponovo rezultirala predstavom koja prevazilazi okvire lokalnog pozorišta.

Lavina

Predstava je kamerna, glumci uglavnom šapuću tekst. Drama je dirljiva i poetična priča o odnosima unutar jedne porodice. To je priča o strahu koji, ako mu to dozvolimo upravlja našim životima.

Po prvi put u Srbiji ova  dva pozorišta na daske koje život znače doneće predstavu po tekstu čuvenog turskog dramskog pisca Tundžera Džudženolua. Kroz ovu predstavu srpska publika upoznaće se sa bogatom pozorišnom tradicijom i ovim segmentom kulture Turske.

Predstava Lavina je jedna od 27 predstava Tundžera Džudženolua koji su prevedeni na 32 svetska jezika. U njoj nije određeno mesto, vreme, nacionalna pripadnost već samo definisan strah kao sredstvo kojim se upravlja drugima i koji upravlja vama.

Za glumce je ova predstava bila izazov zbog okolnosti koje su nametnute tekstom.

glumica Lavina

Rad na predstavi doneo je pravu filmsku priču. Mlada glumica Kristina Jevtović je tokom proba polomila nos, a zatim u roku od samo dva meseca ljubav koja se rodila na pozorišnim daskama krunisala brakom sa kolegom Dušanom Živanićem.

Drama „Lavina“, koja se igra širom Evrope, postavlja niz ključnih pitanja. Ima li izlaza iz kandži tradicionalizma, rigidnih pravila koje nismo birali, ali koja tiho i neprikosnoveno određuju naš život, formira ga, usmerava tamo gde naša slobodna volja neumitno gubi svaku moć?

Da li pojedinačna pobuna ima ikakvog smisla pred neosetljivošću zajednice, zabrinute za sopstveni opstanak? Da li je čovek uopšte svesno, misleće biće ako se odrekne svoje pobune, ako svoju slobodnu volju prinese na žrtvu bezbednosti koju mu određena društvena pravila omogućavaju?

image_pdfKreiraj PDF dokument

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: SADRŽAJ JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA