Velike zimske zadušnice

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Velike (zimske) zadušnice, kao znak sećanja na sve preminule. Na taj dan se posećuju groblja i prislužuju sveće na grobovima najbližih i u hramovima.

Srpska pravoslavna crkva i vernici 10. februara obeležavaju Velike zimske zadušnice. Taj dan posvećen je sećanju na sve preminule. Ide se na groblja ili u crkve i pali sveća. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.

Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Zimske zadušnice skoro uvek padaju u februaru, pa su po tome i dobile naziv – ferbuarske.

Pošto su vezane za početak Vaskršnjeg posta, to su i ove zadušnice pokretne, odnosno nemaju fiksni datum. Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja. To je treća nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, koja se još naziva i Mesopusna nedelja.

image_pdfKreiraj PDF dokument

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: SADRŽAJ JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA