Posledice izolacije na dijabetes i insulinsku rezistenciju

 Jedna od najugroženijih grupa hroničnih pacijenata tokom epidemije korona virusom bili su dijabetičari. Posebno oni sa neregulisanim vrednostima šećera u krvi. Ograničeno kretanje, stres i neumerenija ishrana tokom dvomesečne izolacije uticali su na pogoršanje simptoma bolesti. Savetovalište za dijabetes doma zdravlja ‘’Dr Đorđe Kovačević’’ ponovo radi sa pacijentima. Kod pacijenata koji su se nakon pandemije javili na kontrolu evidentno je pogoršanje simptoma bolesti, a mnogi su sa oralne terapije morali da pređu na insulinsku, rekla je za RTV Gem dr Dragana Belović Milovanović.

U svom razornom talasu korona virus je najgore pa nekada čak i fatalno delovao na najugroženiji grupe ljudi. Posebno osteljivu grupu čine hronični bolesnici, a u ovoj grupi najugroženiji su pacijenti sa neregulisanim dijabetesom. Poštujući propisane mere i preporuke ova grupa pacijenata imala je ograničeno kretanje tokom dvomesečne izolacije, nervoza i stres koji su doprineli pogoršanju njihovog stanja a veća količina hrane samo je doprinela pogoršanju bolesti.

Nakon ukidanja vanrednog stanja u našoj zemlji, polako se otvaraju vrata bolnica i domova zdravlja za kontrolne preglede hroničnih bolesnika. Savetovalište za dijabetes lazarevačkog doma zdravlja takođe je ponovo na raspolaganju pacijentima. Život nakon korone podrazumeva određene zaštitne mere nošenje maski tokom pregleda ali i da se neke analize obave pre dolaska na kontrolu. Direktna opasnost od virusa polako prolazi, sa relaksacijom mera i početkom normalnog funkcionisanja raste i svest o tome da nam virus više nije najgori neprijatelj i da bitka za zdravlje, sa hroničnim bolestima mora da se nastavi. Neophodno je vratiti se životnoj rutini koja kod obolelih od dijabetesa podrazumeva higijensko – dijetetski režim, fizičku aktivnost i redovnu terapiju.

I dok je sva pažnja usmerena na obolele od dijabetesa kao najugroženiju kategoriju, mnoga pitanja i nedoumice muče i one pacijente sa insulinskom rezistencijom. Spajaju ih slični jelovnici i neophodna fizička aktivnost, ali i posledice koje ostavlja svako opuštanje i odstupanje od predložene terapije.

Dobro regulisani dijabetes, znači da su vrednosti šećera u krvi u individualnim ciljnim vrednostima, koje je odredio lekar. Prema važećem Nacionalnom vodiču za lečenje dijabetesa, to su vrednosti jutarnjeg šećera u krvi manje od sedam, dva sata nakon jela manje od 9, a prosečna vrednost glikemije u plazmi tokom prethodna tri meseca da je ispod 7. Savetovalište za dijabetes je na raspolaganju pacijentima ponedeljkom, sredom i petkom.

Kreiraj PDF dokument