Beogradsko dramsko pozorište odigralo predstavu ”Raslo mi je badem drvo”

Beogradsko dramsko pozorište odigralo je u Centru za kulturu Lazarevac predstavu ”Raslo mi je badem drvo”, delo zaveštanja Živojina Pavlovića. Predstava govori o sećanju. O nostalgiji za detinjstvom, mladošću, vremenu sazrevanja. Kao perpetuum mobile teme se, u istorijskom i sudbinskom smislu, ponavljaju iz generacije u generaciju.

Živojin Pavlović bio je reditelj i scenarista najzanimljivijeg filmskog pravca koji nam se desio, tzv. crnog talasa, a takođe i pisac romana, pripovedaka, eseja i dnevničke proze. Generacijama koje su studirale dramaturgiju na FDU bio je profesor filmskog i TV scenarija. Roman koji je njegovo delo zaveštanja ”Raslo mi je badem drvo” nakon dve decenije od njegove smrti dramatizovala je i režirala njegova kćerka Milena Pavlović Čučilović. Gostujući u Lazarevcu glumci Beogradskog dramskog pozorišta odigrali su ovu predstavu u Centru za kulturu Lazarevac.

Svi likovi u predstavi vezani su za zgradu veleposednika i harizmatičnog trgovca Dimitrija Balabanovića. Kod njega se doseljava Blagoje (Stefan Radonjić), koji dolazi u Beograd da studira. Kroz njegov lik prelama se ceo komad, iz njegovih monoloških formi, njegovog ličnog stava, priviđenja prošlosti, kroz razvoj ličnosti, turbulentna osećanja i neminovne životne odluke, počev od ljubavne dileme između dve žene: bogate kapriciozne naslednice ili sluškinje koju tumači Tatjana Kecman.

”Sve se menja sem kamenja.”, samo je jedna u nizu poruka predstave od kojih je glavna: ”Postoje samo tri prave stvari da bi živeo moraš poorati njivu, da bi znao zašto živiš moraš roditi decu, i moraš umreti na vreme.”

image_pdfKreiraj PDF dokument

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: SADRŽAJ JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA