Danas je Spasovdan
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan.
Obeležava se kao spomen na dan kad se Spasitelj uzneo na nebo, pošto je završio svoju zemaljsku misiju. Pokretnog je datuma i uvek se obeležava u šesti četvrtak po Vaskrsu, odnosno četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom.
Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici. Spasovdan spada u pokretne praznike – pada istog dana, ali se menja datum jer se računa od Vaskrsa. U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava ali i zavetina za čitavo selo.
Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Ovaj praznik je slava grada Beograda i Čačka, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja i obeležava ga litija koja prolazi glavnim ulicama.
Slava grada Beograda biće obeležena danas, ali zbog epidemije koronavirusa, neće biti litije ulicama prestonice.
