Danas je Velika subota, učinite dobro delo

Pravoslavni vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka – dana raspeća Isusa Hrista. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jedu se hleb i voda.

Najrašireniji naziv za dan uoči Vaskrsa je Velika subota, strasna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. Velika subota ili strasna subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Na ovaj poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja.

I ovaj dan obeležava se u miru i tišini, a ljudi bi trebalo da učine i milosrdno delo. I ovog dana završavaju se poslovi neophodni za doček velikog praznika Vaskrsa koji se praznuje tri dana. Sprema se i čisti kuća, priprema svečana odeća, boje jaja (po pravilu pre izlaska sunca). Tri dana praznovanja Vaskrsa ne obavljaju se kućni poslovi.

image_pdfKreiraj PDF dokument

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: SADRŽAJ JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA