Svetski a naš – Lazarevčanin Stefan Delić

“Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti”, rekao je jednom prilikom naš naučnik Nikola Tesla i moramo se složiti da je bio u pravu. Vredan rad, učenje i znanje niko vam ne može oduzeti a gde ima i pregršt volje i dobre organizacije, uspeh je zagarantovan. Stefan Delić, Lazarevčanin, s ponosom to ističemo, je mladi naučnik, doktorant na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ovaj dvadesetšestogodišnji mladić primer je da se uspeh može postići kada se vredno radi a da će vaš trud, učenje i iskustvo ceniti i prepoznati svi. Njegova biografija zaista je impozantna a slobodno možemo reći da je mali broj ljudi koji se mogu pohvaliti ovakvim radnim iskustvom koje ovaj mladić ima sa svojih 26. godina.
Stefan Delić
Stefan Delić

Krenimo redom… Nakon završene Gimnazije u Lazarevcu, nagrada sa brojnih takmičenja, Vidovdanske nagrade, najvišeg priznanja opštine Lazarevac kao najboljem učeniku, titule Đaka generacije i brojnih drugih, Stefan upisuje Biološki fakultet, smer molekularna biologija. Nakon završetka osnovnih studija, 2020. godine upisuje master studije na istom fakultetu ali na smeru imunologija, i to određuje dalji tok njegovog školovanja i obrazovanja. Trenutno je na doktorskim studijama. Uporedo sa brojnim obavezama koje je imao i ima na fakultetu, Stefan radi za inostranu kompaniju koja se bavi istraživanjima u oblasti farmakologije a želja mu je da svoje znanje iz imunologije iskorisiti kako bi radio istraživanja i sa svojim kolegama proizvodio lekove za razne tipove bolesti koji će biti dostupni svim slojevima društva. I za sada mu ide dobro. Na samom početku našeg razgovora očarala nas je njegova spontanost, prizemnost, glad za znanjem i iznova volja da uči, istražuje i napreduje… Iako su obaveze velike, svoj društveni život ne zapostavlja i to je još jedan primer da dobra organizacija i volja čine čuda. Sa samo 26 godina vodi tim koji vredno radi a pored istraživačkog rada, bavi se organizacijom, vođenjem projekta i u stalnoj je komunikaciji sa ljudima. Planovi su veliki i pred njim je svetla budućnost. Uživa u putovanjima i na njegovoj mapi ostalo je još par zemalja da obiđe, kao i dva kontinenta.

Njegov radni dan počinje uobičajeno, kao i svima nama. Radi od kuće, ne ustaje pre osam, kaže, i ritual započinje kafom i cigaretom, za koju sam kaže da i nije neka dobra navika. Iako radi od kuće, sve obaveze koje ima za taj dan odradi i nikada ne ostavlja za dan posle. Ako se pitate kako mu polazi za rukom, vrlo lako. Kaže da su dobra organizacija i plan rada osnova svega ali i ljubav prema poslu. U nastavku donosimo deo razgovora sa Stefanom i nadamo se da će vam ova priča biti lajtmotiv da se radom, trudom, voljom i sa osmehom sve lakše postiže.

Stefan u laboratoriji

GEM: Radiš posao koji voliš, spavaš samo pet sati, putuješ, radiš dosta, ali ne zapostavljajući društveni život. Stefane, kada si odlučio da upišeš Gimnaziju, da li znao da ćeš dalje nastaviti studije na Biološkom fakultetu?

Stefan: Upisao sam prirodno-matematički smer u Gimnaziji i oduvek me zanimala biologija. Već u prvoj godini bio sam fokusiran na ovaj predmet, uprkos tome što sam voleo i druge predmete i išao na takmičenja. Ispunjavala me biologija koja je zaista moja strast. U trećoj godini sam na republičkom takmičenju iz biologije osvojio prvo mesto i u tadašnje vreme je bila praksa da prva tri mesta sa ovog takmičenja budu oslobođenja pologanja prijemnog ispita. To mi je mnogo pomoglo i znao sam da ću upisati Biološki fakultet.

GEM: Upisao si molekularnu biologiju ali čini se da to nije bilo dovoljno za tvoju sferu interesovanja.

Stefan: Tako je. Već od druge godine studija počeo sam da volontiram u raznim laboratorijama kako bi stekao iskustvo u naučnoj oblasti. Ali, pored toga, bio sam zainteresovan i za oblast menadžmenta, što je zaista netipično za moj fakultet. Radio sam i u nevladinim organizacijama u sektoru menadžmenta jer sam zaista organizovan i moj način razmišljanja upravo leži u tome da je dobra organizacija i ono šta želimo i možemo, osnova svega.

GEM: Shvatili smo da si ti dobro organizovan i da sa lakoćom postižeš sve, ali ono što nas je oduševilo kod tebe jeste da tako mlad čovek ima potrebu da radeći svoj posao pomogne drugima a ne samo stekne materijalnu korist. Trenutno radiš sa svojim timom na istraživanju jednog leka. Koji lek je u pitanju i na koji način će pomoći drugima?

Stefan: Pored doktorskih studija iz imunologije, radio sam i praktični rad u laboratoriji i jedan segment nauke koji se zove bioinformatika. Posebno me to privuklo jer je jedan novi vid istraživanja koji olakšava rad naučnika. Ne želim da eksperimentišem na životinjama niti da radim konkretno u laboratoriji. Želja mi je da spojim nauku i industriju, kako bi lekove koji koštaju više miliona dolara postali dostupni svim ljudima. Kliničko istraživanje leka je oblast kojom se trenutno bavim i radim za američku firmu koja ima svoja predstavništva u Evropi i Americi. Ja sam trenutno angažovan na studiji koja se bavi istraživanjem leka za Alchajmerovu bolest. Ova bolest je rasprostranjena ne samo kod starjih ljudi, već i mlađe populacije i jako je važno da se otkrije na vreme.

Razgovor sa Stefanom, koji je otvorio brojne teme, trajao je više od pola sata. Njegova sfera interesovanja je zaista velika i trebalo bi nam sigurno nekoliko dana da otkrijemo šta sve ovaj mladi čovek zna i šta ga interesuje. Mi mu želimo puno novih izazova, istraživanja i otkrića. Sigurni smo da je pred njim put koji će doneti nove uspehe, pobede i različita iskustva. Jednog dana možda uravo pročitamo njegovo ime u tekstu koji nam govori o otkriću nekog novog leka ili saznanja koje će mnogima spasiti život ili poboljšati zdravstveno stanje.

„Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Ceo razgovor sa ovim mladim naučnikom možete pogledati u linku ispod teksta.

image_pdfKreiraj PDF dokument

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: SADRŽAJ JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA